Nizak krvni pritisak često se doživljava kao manje ozbiljan problem od povišenog, ali može izazvati neprijatne simptome poput vrtoglavice, slabosti i umora.
Mnogi se zato pitaju da li je nizak pritisak opasan ili je u pitanju bezazlena pojava.
U većini slučajeva, nizak pritisak nije opasan, ali postoje situacije kada zahteva pažnju.
Ako se pitaš da li nizak krvni pritisak predstavlja razlog za brigu, ovo pitanje spada u širu grupu zdravstvenih dilema koje se bave time da li je nešto opasno ili bezazleno.
Da li je nizak pritisak opasan?
Ne, u većini slučajeva nizak pritisak nije opasan.
Kod mnogih ljudi predstavlja prirodno stanje organizma. Međutim, ako je praćen simptomima poput vrtoglavice, nesvestice ili slabosti, potrebno je obratiti pažnju.
ŠTA SE SMATRA NISKIM PRITISKOM?
Krvni pritisak se obično smatra niskim kada je ispod 90/60 mmHg.
Kod nekih osoba ovakve vrednosti ne izazivaju nikakve tegobe, dok kod drugih mogu dovesti do neprijatnih simptoma.
Važno je posmatrati kako se osećate, a ne samo brojke.
NAJČEŠĆI SIMPTOMI NISKOG PRITISKA
Nizak pritisak može izazvati:
- vrtoglavicu ili zanošenje
- slabost i umor
- „mrak pred očima“ pri ustajanju
- mučninu
- hladne ruke i stopala
- nesvesticu (u ređim slučajevima)
Kod nekih osoba nizak pritisak može izazvati i osećaj magle u glavi.
Ako su simptomi blagi i povremeni, najčešće nema razloga za brigu.
Kod nekih osoba, simptomi niskog pritiska mogu biti izraženiji u periodima pojačanog stresa ili iscrpljenosti, što se razmatra u okviru mentalnog i kognitivnog zdravlja.
NIZAK PRITISAK UJUTRU I PRI USTAJANJU
Mnogi ljudi primećuju da im je pritisak niži ujutru ili prilikom naglog ustajanja.
To je često posledica dehidracije tokom noći ili sporije prilagodbe organizma na promenu položaja.
Ako se simptomi povuku nakon nekoliko minuta, najčešće je u pitanju bezazlena pojava.
KADA NIZAK PRITISAK MOŽE BITI PROBLEM?
Iako je često normalan, nizak pritisak zahteva pažnju ako:
- se simptomi javljaju često
- dolazi do nesvestice ili padova
- postoji nagli pad pritiska
- utiče na svakodnevno funkcionisanje
- prati ga lupanje srca ili otežano disanje
U tim slučajevima važno je dodatno praćenje i savet stručnjaka.
Nizak pritisak može imati više uzroka, što objašnjavamo u tekstu zašto se javlja nizak pritisak.
KADA SE JAVITI LEKARU?
Preporučuje se da se javite lekaru ako nizak pritisak prati:
- učestala nesvestica
- izražena slabost
- konfuzija ili problemi sa koncentracijom
- bol u grudima
- naglo pogoršanje simptoma
Ako nizak pritisak izaziva nesvesticu ili slabost, potrebno je javiti se lekaru.
Da li je nizak pritisak opasniji kod starijih osoba?
Može biti, jer povećava rizik od padova. Zato je važno pratiti simptome i reagovati na vreme.
Da li nizak pritisak znači da je srce slabo?
Ne nužno. Kod mnogih ljudi nizak pritisak je normalno stanje i ne znači da postoji srčani problem.
ZAKLJUČAK
U većini slučajeva, nizak pritisak nije opasan i predstavlja prirodnu varijaciju u radu organizma.
Ako ne izaziva tegobe, često ne zahteva lečenje.
Međutim, ukoliko se simptomi javljaju često ili se pogoršavaju, razgovor sa lekarom je uvek najbezbedniji korak.
Više sličnih pitanja o zdravstvenim rizicima možete pronaći u vodiču Da li je opasno.
Autor:
Urednički tim Da li je opasno
O autoru:
Urednički tim portala Da li je opasno priprema edukativni sadržaj zasnovan na dostupnim stručnim izvorima, zvaničnim preporukama i javno dostupnoj literaturi, sa ciljem informisanja i podizanja svesti o potencijalnim rizicima u svakodnevnim situacijama.
⚠️ mEDICINSKA NAPOMENA
Napomena:
Sadržaj na portalu Da li je opasno je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara, farmaceuta ili nadležnih institucija. U slučaju zdravstvenih tegoba ili sumnje na opasnost, obratite se stručnom licu.
Izvori i dodatna literatura
- zvanične zdravstvene institucije
- stručni edukativni članci
- javno dostupne preporuke nadležnih organa
- medicinska i bezbednosna literatura
