Kada je Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) u julu 2023. godine svrstala aspartam (E951) u grupu 2B, svetom je odjeknula panika. Odjednom su omiljena dijetalna pića, žvake bez šećera i fitnes jogurti postali predmet straha. Ali, da li je aspartam zaista „tihi ubica“ ili je nauka samo postala opreznija?
Šta je grupa 2B?
Da bismo razumeli opasnost, moramo razumeti kategorizaciju. Grupa 2B znači da postoje ograničeni dokazi da aspartam može izazvati rak (konkretno hepatocelularni karcinom, tip raka jetre) kod ljudi, ali da ti dokazi nisu konačni.
- Poređenja radi: U istoj ovoj grupi se nalaze i ekstrakt aloe vere, kiseli krastavci (azijski stil) i rad na benzinskoj pumpi.
- Gde je problem? Iako dokazi nisu „čvrsti kao stena“, IARC je primetio jasan trend u studijama koji povezuje redovnu konzumaciju sa upalnim procesima u telu.
Kako aspartam utiče na ćelije?
Naučnici istražuju nekoliko puteva kojima E951 može doprineti kancerogenezi:
- Oksidativni stres: Aspartam se u telu razlaže na fenilalanin, asparaginsku kiselinu i metanol. Iako su količine male, metanol se dalje pretvara u formaldehid, koji može oštetiti DNK strukturu ćelije.
- Hronična upala jetre: Pošto je jetra primarni organ koji prerađuje metabolite aspartama, ona trpi najveći pritisak.
- Mikrobiom creva: Najnovije studije sugerišu da aspartam menja sastav crevnih bakterija, što može oslabiti imuni odgovor organizma na maligne ćelije.
Hronična konzumacija veštačkih zaslađivača može uticati na nivo šećera u krvi i vaskularno zdravlje. Osobe koje unose velike količine aspartama često prijavljuju zamućen vid ili suvoću očiju, što su faktori koji mogu doprineti iritaciji i pucanju kapilara u oku.
Doza koja (ne) ubija
Zvanična „bezbedna“ doza ostaje 40 mg po kilogramu telesne težine. To znači da bi odrasla osoba od 70 kg trebalo da popije između 9 i 14 limenki dijetalnog soka dnevno da bi prešla granicu.
- Kvaka: Problem je što aspartam ne unosimo samo kroz sok. On je skriven u vitaminima za žvakanje, sirupima za kašalj, pa čak i u nekim pastama za zube.
Neke studije ukazuju na to da aspartam može pogoršati simptome kod osoba sklonih sezonskim alergijama, jer remeti balans crevne flore koja je ključna za pravilan imuni odgovor.
Zaključak: Da li je opasan?
Na dalijeopasno.rs semaforu, aspartam u svetlu kancerogenosti dobija narandžasto svetlo. Nije dokazano da će vas jedna čaša soka ubiti, ali kontinuirani, višegodišnji unos veštačkih zaslađivača stvara metabolički ambijent u kojem se bolesti lakše razvijaju. Ako imate izbor – birajte prirodnu slatkoću ili, još bolje, naviknite nepca na manje slatke ukuse.
Česta pitanja o aspartamu i kancerogenosti
Da li je stevija bezbednija alternativa aspartamu?
Da, sa stanovišta kancerogenosti, stevija se smatra bezbednijom jer je prirodni ekstrakt biljke i nije svrstana u 2B grupu „moguće kancerogenih“ supstanci. Međutim, budite oprezni: mnogi proizvodi koji se reklamiraju kao „sa stevijom“ zapravo sadrže samo mali procenat stevije, dok je ostatak mešavina drugih veštačkih zaslađivača poput eritritola ili čak aspartama.
Ako piće nema šećer, zašto bi bilo opasno za rak?
Rak ne izazivaju samo šećer i kalorije. Problem sa aspartamom je u njegovim metabolitima. Kada se razgradi u telu, stvara se mala količina metanola, koji se dalje pretvara u formaldehid – poznatu toksičnu supstancu koja može oštetiti DNK. Iako su količine minimalne, hroničan, višegodišnji unos stvara kumulativni stres za ćelije.
Da li deca smeju da unose proizvode sa aspartamom?
Pedijatri i nutricionisti savetuju maksimalan oprez. Dečiji organizam je u razvoju i mnogo je osetljiviji na hemijske stimulanse. Pored potencijalnog rizika od kancerogenosti, aspartam može uticati na razvoj ukusa kod dece, čineći prirodnu hranu (poput voća) nedovoljno slatkom, što vodi ka lošim prehrambenim navikama i gojaznosti.
Zašto SZO nije potpuno zabranila aspartam ako je „moguće kancerogen“?
Kategorija 2B znači da dokazi postoje, ali nisu dovoljno „čvrsti“ da bi se proglasila apsolutna zabrana. SZO ostavlja odgovornost na potrošaču da ograniči unos. To je slična situacija kao sa crvenim mesom ili radom u noćnim smenama – poznati su faktori rizika, ali se ne zabranjuju, već se savetuje umerenost.
Mogu li žvakaće gume sa aspartamom izazvati problem?
Jedna žvakaća guma sadrži zanemarljivu količinu aspartama. Opasnost nastaje kod osoba koje konzumiraju „Light“ gazirana pića, koriste veštačke zaslađivače u kafi i istovremeno koriste žvake i suplemente sa E951. Ključ je u ukupnom dnevnom unosu iz svih izvora, a ne u jednom pojedinačnom proizvodu.
O autoru
Redakcija dalijeopasno.rs
Naš tim je posvećen razotkrivanju mitova o zdravlju, ishrani i modernom načinu života. Verujemo da informacija može biti presudna, zato istražujemo naučne činjenice i prenosimo ih na jednostavan način. Naš cilj je da vam pomognemo da sami odgovorite na pitanje: „Da li je ovo zaista opasno po moje zdravlje?“ pre nego što napravite sledeći izbor.
